Sutra u cetvrtak 26.11. je blok nastava u kabinetu informatike za ucenike IV-2 po sledecem rasporedu:
- I grupa u 08:00
- II grupa u 14:30
Pozdrav,
Dragan Ilic
среда, 25. новембар 2009.
четвртак, 15. октобар 2009.
1.Razred - Domaći zadatak 07 (u svesci) - Displej
Već smo zaključili da računar razlikuje samo dva različita stanja (ima ili nema struje) na nivou bita. Bit možemo da predstavimo pomoću obične sijalice. Jednostavni izlazni uređaji, odnonso displeji koriste sedmosegmentne displeje za prikazivanje jedne cifre iz dekadnog sistema. Ovakav displej ima 7 različitih sijalica (dioda) raspoređenih tako da ako su sve sijalice uključene predstavlja dekadnu cifru 8.
S druge strane svaka od tih sijalica razlikuje dva stanja logičku 0 koja označava da je sijalica isključena i logičku 1 koja označava da je sijalica uključena.
Skicirati u svesci sedmosegmentni displej za jednu cifru, obeležiti svaku od sedam sijalica redom sa s1, s2, do s7. Napraviti i popuniti tabelu, po kojoj će ovaj sedmosegmentni displej raditi. U prvoj koloni tabele ispisati redom cifre dekadnog sistema od 0 do 9. U naslovu ostalih kolona ispisati nazive sijalica od s1 do s7. Popuniti ostatak tabele odgocvarajućim vrednostima (logičkim nulama i jedinicama) za svaku dekadnu cifru (red) i svaku od sedam sijalica (kolona).
S druge strane svaka od tih sijalica razlikuje dva stanja logičku 0 koja označava da je sijalica isključena i logičku 1 koja označava da je sijalica uključena.
Skicirati u svesci sedmosegmentni displej za jednu cifru, obeležiti svaku od sedam sijalica redom sa s1, s2, do s7. Napraviti i popuniti tabelu, po kojoj će ovaj sedmosegmentni displej raditi. U prvoj koloni tabele ispisati redom cifre dekadnog sistema od 0 do 9. U naslovu ostalih kolona ispisati nazive sijalica od s1 do s7. Popuniti ostatak tabele odgocvarajućim vrednostima (logičkim nulama i jedinicama) za svaku dekadnu cifru (red) i svaku od sedam sijalica (kolona).
среда, 14. октобар 2009.
петак, 18. септембар 2009.
Blok_2009_10_P1
Raspored blok nastave u kabinetu Računarstva i informatike u prvom polugođu školske 2009/10. godine.
четвртак, 17. септембар 2009.
среда, 16. септембар 2009.
3.Razred - Lekcija 02 - Algoritam
Algoritam je opis za rešavanje nekog problema (zadatka).
Takođe, za algoritam možemo reći i da je skup nekih pravila ili koraka po kojima se rešava određeni zadatak.
Algoritam možemo da uporedimo sa receptom u medicini ili kulinarstvu ili sa nekim uputstvom (za upotrebu).
Algoritme već koristimo u svakodnevnom životu. Postoji mnogo primera, a ovde ćemo navesti nekoliko:
Primer 1:
Problem (zadatak): Kuvanje kafe
Rešenje (algoritam):
1. Sipati vodu u lonče za kafu.
2. Staviti lonče na ringlu.
3. Uključiti ringlu.
4. Sačekati nekoliko minuta dok voda ne proključa.
5. Sipati kašičicu kafe u vruću vodu i promešati.
6. Sačekati nekoliko sekundi dok nivo vode ne počne da raste.
7. Skloniti lonče sa ringle.
8. Isključiti ringlu.
9. Sipati kafu iz lončeta u šoljicu.
Primer 2:
Problem (zadatak): Odlazak u školu
Rešenje (algoritam):
1. Buđenje i ustajanje.
2. Umivanje.
3. Oblačenje.
4. Doručak.
5. Spremanje pribora i torbe za školu.
6. Izlazak iz kuće.
7. Odlazak na stanicu.
8. Sačekati odgovarajući autobus.
9. Ulazak u autobus.
10. Vožnja autobusom do odredišne stanice.
11. Izlazak iz autobusa.
12. Ulazak u školu.
13. Odlazak do učionice i mesta u klupi.
14. Pripremanje sveske i udžbenika iz torbe za prvi čas.
Primer 3:
Problem (zadatak): Terapija za lečenje od nazeba
Rešenje (algoritam):
1. Pre doručka popiti čaj A.
2. Posle doručka popiti lek A.
3. Pre ručka popiti čaj B.
4. Posle ručka pojesti voće.
5. U 17h otići na kontrolu kod lekara.
6. Posle večere popiti lek A.
Uočavamo da se algoritam sastoji od niza manjih celina koje možemo nazvati koracima, odnosno algoritamskim koracima.
Zapažamo da je veoma bitan redosled koraka u algoritmu. Ukoliko bi smo promenili redosled koraka nećemo imati isti algoritam, odnosno najverovatnije nećemo rešiti određeni problem.
Veoma je važno da primetimo da u većini slučajeva mi koristimo već gotove algoritme (rešenja, pravila, uputstva) koje je neko ranije napravio ili definisao. Da bi smo koristili gotov algoritam, potrebno je da naučimo da ga koristimo ili samo da pročitamo redosled operacija i primenimo.
Sasvim je drugačija situacija ukoliko želimo da napravimo nov algoritam. U tom slučaju potrebno je da znamo dosta o oblasti u kojoj rešavamo određeni zadatak, što ne garantuje da ćemo odmah napisati ispravan i dobar algoritam. Moraćemo da istažujemo, eksperimentišemo, isprobavamo, testiramo, uočavamo i ispravljamo eventualne greške. Ovaj postupak se naziva projektovanje ili razvoj algoritma.
Algoritam možemo da zapišemo na nekoliko načina. U gore navedenim primerima algoritam smo zapisali rečnicima. Ukoliko želimo da algoritam realizuje računar onda moramo da koristimo neki od programskih jezika. U tom slučaju uobičajeno je da se algoritam zapisuje u obliku dijagrama odnosno korišćenjem univerzalnih grafičkih simbola, kako bi se izbegle dvosmislene rečenice u živim jezicima.
Takođe, za algoritam možemo reći i da je skup nekih pravila ili koraka po kojima se rešava određeni zadatak.
Algoritam možemo da uporedimo sa receptom u medicini ili kulinarstvu ili sa nekim uputstvom (za upotrebu).
Algoritme već koristimo u svakodnevnom životu. Postoji mnogo primera, a ovde ćemo navesti nekoliko:
Primer 1:
Problem (zadatak): Kuvanje kafe
Rešenje (algoritam):
1. Sipati vodu u lonče za kafu.
2. Staviti lonče na ringlu.
3. Uključiti ringlu.
4. Sačekati nekoliko minuta dok voda ne proključa.
5. Sipati kašičicu kafe u vruću vodu i promešati.
6. Sačekati nekoliko sekundi dok nivo vode ne počne da raste.
7. Skloniti lonče sa ringle.
8. Isključiti ringlu.
9. Sipati kafu iz lončeta u šoljicu.
Primer 2:
Problem (zadatak): Odlazak u školu
Rešenje (algoritam):
1. Buđenje i ustajanje.
2. Umivanje.
3. Oblačenje.
4. Doručak.
5. Spremanje pribora i torbe za školu.
6. Izlazak iz kuće.
7. Odlazak na stanicu.
8. Sačekati odgovarajući autobus.
9. Ulazak u autobus.
10. Vožnja autobusom do odredišne stanice.
11. Izlazak iz autobusa.
12. Ulazak u školu.
13. Odlazak do učionice i mesta u klupi.
14. Pripremanje sveske i udžbenika iz torbe za prvi čas.
Primer 3:
Problem (zadatak): Terapija za lečenje od nazeba
Rešenje (algoritam):
1. Pre doručka popiti čaj A.
2. Posle doručka popiti lek A.
3. Pre ručka popiti čaj B.
4. Posle ručka pojesti voće.
5. U 17h otići na kontrolu kod lekara.
6. Posle večere popiti lek A.
Uočavamo da se algoritam sastoji od niza manjih celina koje možemo nazvati koracima, odnosno algoritamskim koracima.
Zapažamo da je veoma bitan redosled koraka u algoritmu. Ukoliko bi smo promenili redosled koraka nećemo imati isti algoritam, odnosno najverovatnije nećemo rešiti određeni problem.
Veoma je važno da primetimo da u većini slučajeva mi koristimo već gotove algoritme (rešenja, pravila, uputstva) koje je neko ranije napravio ili definisao. Da bi smo koristili gotov algoritam, potrebno je da naučimo da ga koristimo ili samo da pročitamo redosled operacija i primenimo.
Sasvim je drugačija situacija ukoliko želimo da napravimo nov algoritam. U tom slučaju potrebno je da znamo dosta o oblasti u kojoj rešavamo određeni zadatak, što ne garantuje da ćemo odmah napisati ispravan i dobar algoritam. Moraćemo da istažujemo, eksperimentišemo, isprobavamo, testiramo, uočavamo i ispravljamo eventualne greške. Ovaj postupak se naziva projektovanje ili razvoj algoritma.
Algoritam možemo da zapišemo na nekoliko načina. U gore navedenim primerima algoritam smo zapisali rečnicima. Ukoliko želimo da algoritam realizuje računar onda moramo da koristimo neki od programskih jezika. U tom slučaju uobičajeno je da se algoritam zapisuje u obliku dijagrama odnosno korišćenjem univerzalnih grafičkih simbola, kako bi se izbegle dvosmislene rečenice u živim jezicima.
уторак, 1. септембар 2009.
Programiranje - Vežbe - Ciklična struktura
Programiranje - Vežbe - Ciklična struktura
- Dato je N ocena jednog učenika. SAP koji izračunava prosečnu ocenu učenika.
- Dat je prirodan broj N. SAP koji za dati prirodan broj N izračunava N!.
- Dato je N brojeva. SAP koji nalazi najveći.
- Dat je prirodan broj N. SAP koji za dati prirodan broj N izračunava zbir svih prirodnih brojeva, koji su manji ili jednaki N.
- Dat je prirodan broj N. SAP koji za dati prirodan broj N izračunava proizvod svih prirodnih brojeva, koji su manji ili jednaki N.
- Dat je prirodan broj N. SAP koji za dati prirodan broj N izračunava zbir svih parnih prirodnih brojeva, koji su manji od N.
- Date su koordinate za N tačaka u ravni. SAP koji izračunava rastojanje tačke najbliže koordinatnom početku.
- Dato je N prirodnih brojeva. SAP koji prebrojava koliko je parnih.
- Dato je N brojeva. SAP koji prebrojava koliko je negativnih.
- Date su koordinate za N tačaka u ravni. SAP koji prebrojava koliko tačaka pripada svakom kvadrantu.
- Dato je N ocena jednog učenika. SAP koji prebrojava koliko učenik ima negativnih ocena (nedovoljnih 1).
- Dato je N prirodnih brojeva. SAP koji prebrojava koliko ima brojeva deljivih sa 7.
- Dato je N prirodnih brojeva i prirodan broj K. SAP koji prebrojava koliko ima brojeva deljivih sa K.
- Dato je N brojeva. SAP koji nalazi razliku između najvećeg i najmanjeg.
- Dato je N brojeva. SAP koji nalazi aritmetičku sredinu negativnih.
- Dato je N brojeva. SAP koji nalazi aritmetičku sredinu njihovih kvadrata.
- Dato je N brojeva. SAP koji nalazi aritmetičku sredinu njihovih korena.
- Dato je N brojeva. SAP koji nalazi najmanji pozitivan broj.
- Dato je N prirodnih brojeva. SAP koji nalazi najveći neparan broj.
- Date su dužine stranica za N kvadrata. SAP koji nalazi površinu najvećeg kvadrata.
- Date su dužine poluprečnika za N kružnica. SAP koji nalazi površinu najvećeg kruga.
- Date su dužine stranica za N kvadrata. SAP koji nalazi dužinu najveće dijagonale.
- Date su dužine stranica za N kvadrata. SAP koji izračnava ukupnu površinu svih kvadrata.
- Date su temperature za N dana u godini. SAP koji izračnava prosečnu temperaturu.
- Date su temperature za N dana u godini. SAP koji prebrojva broj dana sa negativnom temperaturom.
- Date su površine N kvadrata. SAP koji izračnava dužinu stranice najmanjeg kvadrata.
- Dat je srednji kurs evra u dinarima za N dana u godini. SAP koji nalazi razliku između najvećeg i najmanjeg srednjeg kursa.
- Dati su iznosi pazara za N dana u godini. SAP koji izražuanva ukupan pazar.
- Takmičar gađa u metu. Meta je u obliku tri koncentrična kruga poluprečnika 1, 2 i 3 cm, sa centrom u koordinatnom početku. Pogodak u centralni (najmanji) krug vredi 10 poena, pogodak u srednji prsten 5, dok pogodak u najveci (periferni) prsten vredi 2 poena. Pogodak van najvećeg kruga ne donosi poene. Meta za svaki pogodak prikazuje x i y koordinate pogodka. Takmičar gađa u metu N puta. SAP koji izračunava ukupan broj poena koji je takmičar osvojio za N pogodaka.
- Dati su prirodni brojevi N i K. SAP koji izračunava n!/((n-k)!k!).
Programiranje - Vežbe - Razgranata struktura
Programiranje - Vežbe - Razgranata struktura
- Dato je pet brojeva. SAP koji nalazi najveći.
- SAP koji za dato x izračunava y = sqrt (x^2 + 1 ).
- SAP koji izračunava iznos poreza na bruto platu. Ako je bruto plata veća od 9000 Din porez je 20%, inače je 15%.
- Data su 3 broja. SAP koji ispituje da li je jedan od njih jednak sumi druga dva.
- Data su 4 broja. SAP koji nalazi razliku između najvećeg i najmanjeg.
- Data su tri broja A, B i C. SAP, koji ispituje da li su A, B i C uređeni u nerastućem redosledu (A>=B>=C). Ispisati odgovarajuću poruku (jesu, nisu).
- Data su dva broja. SAP, koji manji od njih zamenjuje njihovim prosekom, a veći poluzbirom kubova.
- Data su dva broja. SAP, koji manji od njih zamenjuje njihovom apsolutnom razlikom, a veći poluzbirom njihovih kvadrata.
- Napisati program kojim se vrednosti dva broja A i B premeštaju tako da važi poredak A>=B.
- Napisati program kojim se za tri uneta broja A, B i C odrđuje zbir dva najmanja.
- Dati su površina kruga S i kvadrata P. Odrediti da li se može smestiti kvadrat u krug.
- Date su koordinate tačke u ravni. SAP, koji određuje kom kvadrantu ta tačka pripada.
- Date su koordinate tačke u ravni. SAP, koji određuje da li se ta tačka nalazi iznad ili ispod prave y=2x-3.
- Napisati program kojim se proverava da li kroz datu tačku (a,b) prolazi grafik funkcije y=5x2-7x+2.
- Date su koordinate tačke u ravni. SAP, koji određuje da li se ta tačka nalazi unutar kruga poluprečnika 5 sa centrom u koorintnom početku.
- Date su koordinate dve tačke u ravni. SAP, koji određuje, koja je tačka bliža koorinatnom početku.
- Date su koordinate 3 tačke u ravni. Ispitati da li pripadaju jednoj pravoj.
- Data je meta oblika tri koncentricna kruga poluprečnika 1, 3 i 5, sa centrom u koordinatnom početku. Takmicar tri puta gađa u metu. Date su koordinate za tri tačke pogodka. SAP, koji određuje koliko je takmičar ukupno osvojio poena, ako se zna da je jedan pogodak u centar mete 10 poena, u srednji prsten 5, u najveći prsten 2, a van mete 0 poena.
- SAP koji za dato x određuje vrednost funkcije y, po sledećoj formuli: y=
- Dat je prirodan broj N. SAP, koji proverava da li je broj paran.
- Dat je petocifren broj. SAP, koji ispituje da li zbir njegovih cifara deljiv sa cifrom najmanje težine.
- Dat je trocifren prirodan broj. SAP, kojim se ispituje da li je broj palindrom (ako se isto čita sleva na desno i sdesna na levo).
- Data su dva dvocifrena prirodna broja. SAP, koji nalazi i štampa broj čiji je zbir cifara veći.
- Date su površine kruga i kvadrata. SAP koji odrđuje da li se krug može smestiti u kvadrat.
- SAP kojim se izračunava iznos poreza na bruto platu. Ako je bruto plata veća od 50000 dinara porez je 20%, a ako je manja od 4000 dinara porez je 15, inače je 18%.
- SAP kojim se za 4 uneta broja određuje koren poluzbira kubova dva najmanja. Data su dva broja A i B. SAP koji ispituje da li je veći od njih deljiv manjim bez ostatka.
- SAP kojim se za dati ugao (u stepenima) određuje kvadrant kome on pripada.
- Napisati program kojim se proverava da li kroz datu tačku A(x,y) prolazi grafik funkcije y = 3/2x2 – 12x + 4/5.
- Dat je petocifren prirodan broj. SAP kojim se ispituje da li je broj palindrom (ako se isto čita s leva na desno i s desna na levo).
Programiranje - Vežbe - Linijska struktura
Programiranje - Vežbe - Linijska struktura
- Dat je kurs evra u dinarima i iznos u dinarima. SAP koji za dati iznos u dinarima izračunava protivvrednost u evrima.
- Dati su broj sati, cena sata i porez. SAP koji izračunava bruto i neto zaradu.
- Dati su dužina pređenog puta u metrima i prosečna brzina kretanja u km/h. SAP koji izračunava potrebno vreme pređenog puta u sekundama.
- SAP koji izračunava broj sekundi jednog veka.
- Date su zaključne ocene jednog učenika iz Biologije za 4 razreda. SAP, koji izračunava njegovu prosečnu ocenu iz Biologije za 4 razreda.
- Data su tri broja. SAP koji izračunava količnik njihovog zbira i proizvoda.
- Data su 4 broja. SAP koji izračunava njihovu aritmetičku sredinu.
- Data su 4 broja. SAP koji izračunava koren aritmetičke sredine njihovih apsolutnih vrednosti.
- Data su 4 broja. SAP koji izračunava kvadrat zbira njihovih kubova.
- Data su 4 broja. SAP koji izračunava koren aritmetičke sredine njihovih kubova.
- Date su koordinate dve tačke u ravni. SAP koji izračunava rastojanje između njih.
- Data je površina jednakostraničnog trougla. SAP koji izračunava obim tog trougla.
- Data je površina jednakostraničnog trougla. SAP koji izračunava obim kruga opisanog oko trougla.
- Data je površina jednakostraničnog trougla. SAP koji izračunava površinu kruga upisanog u trougao.
- Dat je obim pravilnog četvorougla. SAP koji izračunava dijagonalu pravilnog četvorougla.
- Data je površina pravilnog šestougla. SAP koji izračunava njegov obim.
- Data je površina kruga. SAP koji izračunava obim kruga.
- Data je površina kruga. SAP koji izračunava obim kvadrata upisanog u krug.
- Dat je obim jednakokrakog pravougolog trougla. SAP koji izračunava njegovu površinu.
- Data je površina kocke. SAP koji izračunava zapreminu kocke.
- Data je površina lopte. SAP koji izračunava zapreminu lopte.
- Data je površina lopte. SAP koji izračunava zapreminu kocke upisane u loptu.
- Data je površina bazisa i visina valjka. SAP koji izračunava površinu omotača valjka.
- Date su koordinate gornjeg desnog i donjeg levog temena pravougaonika, čije su dve stranice paralene x, a druge dve y osi. SAP koji izračunava njegovu površinu, obim i dijagonalu.
- Date su koordinate centra i jedne tačke na kružnici. SAP koji izračunava površinu i obim kruga.
- Date su koordinate za tri tačke u ravni. SAP za izračunavanje površine i obima trougla, koje one obrazuju.
- Dat je dvocifren broj. SAP koji nalazi aritmetičku sredinu njegovih cifara.
- Dat je trocifren broj. SAP koji nalazi aritmetičku sredinu njegovih cifara.
- Za jednu utakmicu su u prodaji karte za stajanje po ceni od 100 dinara, za sedenje po ceni od 200 dinara i za ložu po ceni od 500 dinara. Prodato je N karata za stajanje, M karata za sedenje i L karata za ložu. SAP koji izračunava ukupan prihod od prodatih karata.
понедељак, 31. август 2009.
Spisak udžbenika iz Računarstva i informatike
Spisak udžbenika
Računarstvo i informatika
I RAZRED (svi smerovi)
Računarstvo i informatika za I razred srednje škole,
Nikola Klem,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
II RAZRED (svi smerovi)
Računarstvo i informatika za II razred gimnazije,
Milan Čabarkapa i Nikola Klem,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
III RAZRED (svi smerovi)
Računarstvo i informatika za III razred gimnazije sa zbirkom zadataka,
Milan Čabarkapa,
Krug, Beograd
IV RAZRED (prirodno-matematički smer)
Računarstvo i informatika za IV razred gimnazije,
Miodrag Stojanović,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
IV RAZRED (društveno-jezički smer i filološko odeljenje)
Računarstvo i informatika za IV razred gimnazije,
Zorica Lakić,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
I RAZRED (svi smerovi)
Računarstvo i informatika za I razred srednje škole,
Nikola Klem,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
II RAZRED (svi smerovi)
Računarstvo i informatika za II razred gimnazije,
Milan Čabarkapa i Nikola Klem,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
III RAZRED (svi smerovi)
Računarstvo i informatika za III razred gimnazije sa zbirkom zadataka,
Milan Čabarkapa,
Krug, Beograd
IV RAZRED (prirodno-matematički smer)
Računarstvo i informatika za IV razred gimnazije,
Miodrag Stojanović,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
IV RAZRED (društveno-jezički smer i filološko odeljenje)
Računarstvo i informatika za IV razred gimnazije,
Zorica Lakić,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
недеља, 30. август 2009.
Linkovi - Free web hosting
Ne retko smo u potrazi za besplatnim web hostingom. Evo spiska nekoliko korisnih linkova (trenutno popularnih):
1. http://www.netfirms.com
2. http://www.prohosting.com ranije je imao je besplatne pakete (izgleda više ne)
3. http://www.webs.com izgleda trenutno najbolji, ima podšku za blog koji je povezan sa sajtom (a besplatan)
4. http://www.somee.com imao je besplatne pakete (izgleda više ne)
5. http://www.freeserves.com ima i besplatan blog
6. http://www.mediafire.com dobar za postavljanje download sekcije
7. http://home.live.com Windows Live
8. http://www.zymic.com sveobuhvatan sa podrškom za MySQL, PHP i Control Panel
1. http://www.netfirms.com
2. http://www.prohosting.com ranije je imao je besplatne pakete (izgleda više ne)
3. http://www.webs.com izgleda trenutno najbolji, ima podšku za blog koji je povezan sa sajtom (a besplatan)
4. http://www.somee.com imao je besplatne pakete (izgleda više ne)
5. http://www.freeserves.com ima i besplatan blog
6. http://www.mediafire.com dobar za postavljanje download sekcije
7. http://home.live.com Windows Live
8. http://www.zymic.com sveobuhvatan sa podrškom za MySQL, PHP i Control Panel
Programiranje - korisni linkovi
Svima koji žele da se pozabave programiranjem i projektovanjem, preporučujem sledeće "proverene" linkove:
- Z-Trening http://www.z-trening.com - Fenomenalan sajt za prirpemu učenika za takmičenje iz programiranja
- Elitesecurity http://www.elitesecurity.org/ - Veoma popularan sajt mlađih programera
- Tutorijali http://www.tutorijali.org - Veliki izbor literature (neophodno besplatno registrovanje)
- Free progamming book http://www.freeprogrammingebooks.net/ - Veliki izbor besplatne literature
- Chami http://www.chami.com/tips/delphi/ - Odličan sajt za Delphi/Pascal programere
- VBA u MS Access-u http://www.everythingaccess.com/tutorials.asp - VBA programiranje
- SS64 http://ss64.com/nt/ - Odličan pregled svih komandi iz komandne linije (cmd prompt)
четвртак, 27. август 2009.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
